CARPE DIEM

Ona je njega volela, a on se njome služio. Ona je njemu verovala, a on je nju lagao. Slepo je ispunjavala svaki njegov hir, svaku njegovu želju. On to nije cenio. Na kraju krajeva, to je i očekivao. Zar da se neka, tako obična devojka, ne preda jednom tako uzvišenom momku toplih reči i sjajnog pogleda poput njegovog? Njena žudnja bila je neizbežna. Onog trena kad mu je to pokazala, sve je nestalo. Nije više bilo njegovog blistavog pogleda i zavodničkog osmeha. Nije više viđala onaj žar u njegovim zenicama, a njegove usne pomerale su se samo kada su morale. Od toplih reči ostao je samo važan trag koji je poput vetra sušila njegova hladnoća. A ona, zaslepljena osećanjima radosti, nije ni primetila koliko se njihov odnos promenio. U njenoj glavi lebdeo je isti onaj lik, neizmenjen, nevinog lica i čistog srca. U zabludi, sve je dublje tonula dok se on hranio njenom požrtvovanošću. Sve do jednog časa kada je konačno udarila o dno dubokog okeana zablude. Kako je iscrpeo i poslednji tračak ljubavi iz nje, i iskoristio sve što se iskoristi moglo ostavio ju je baš tu, na tom dnu. Nonšalantno je otplivao na površinu, ne osvrnuviši se da pogleda u kakvom stanju ostavlja svoju žrtvu. Dok se u njoj sve lomilo, srce kidalo, a savest grizla jedino je prepoznavala želju za osvetom. Osveta biće njena jedina pobeda. 

1. teviii likes this
2. neobican likes this
3. bojana-el posted this